<< back to slavia-slavialand5.tripod.com

forward to slavia-slavialand6.tripod.com >>

 

THE SECOND SLAVIC EPISTLE.. ВТОРАЯ СЛАВЯНСКАЯ ВЕСТОЧКА

DRUGA SLAVENSKA POSLANICA.. ДРУГА СЛОВЕНСКА ПОСЛАНИЦА

 


THE SECOND SLAVIC EPISTLE

OR

THE SECOND EPISTLE TO THE SOUTH SLAVS AND OTHERS

Year 2007 and thirteen Slavic states in the hearth of Europe. 2007 godina i 13 Slavenskih država u srcu Evrope. 2007 година и тринаест Словенских држава у срцу Европе. 2007 год, тринадцать Славянских государств в сердце Европы.

 

(русcкий)

 

ВТОРАЯ СЛАВЯНСКАЯ ВЕСТОЧКА

 

или

 

ВТОРОЕ ПОСЛАНИЕ ЮЖНЫМ СЛАВЯНАМ И ОСТАЛЬНЫМ

 

 

(srpsko-hrvatski-latinica)

 

DRUGA SLAVENSKA POSLANICA

 

ili

 

DRUGA POSLANICA JUŽNIM SLAVENIMA I OSTALIMA

 

 

Slavenska (Kulturno Demokratska) Unija, poziva Južne Slavene kao i ostale narode i narodnosti koji žive na prostorima bivše Jugoslavije na pokajanje, pomirenje i međusobni oproštaj.

 

Od samog dolaska Južnih Slavena na ove prostore Evrope, u našoj dugoj povijesti bilo je i uspona i padova kao uostalom i u istoriji drugih naroda u Evropi. Istorija Slavenskih naroda, a pogotovo Južnih Slavena bila je osobena po mnogim događajima, teška i nepredvidiva. Od svojih najranijih početaka, sve Južnoslavenske države imale su snažan osjećaj nacionalnog identiteta i samoodređenosti a u određenim povijesnim periodima svoga postojanja, bile su neovisne kraljevine li carevine. U vrijeme padova, Južni Slaveni su robovali vijekovima drugim narodima i kulturama, kao što je bilo u vrijeme okupacije naših zemalja od strane Ugarske,Turske, Austro-Ugarske..

 

Na početku dvadesetog vijeka, Južni Slaveni su pokazali visok stepen samosvijesti odlučujući se za zajedničku državu Južnih Slavena, u koju nije bila uključena jedino Bugarska kao najveća Južnoslavenska država po teritoriji.

 

Južna Slavija ili Jugoslavija, doživjela je svoju dob od čitavih 73 godine. (1918-1991). Bio je to dokaz da je ideja zajedničke države naroda bliskih po jeziku i kulturi moguća.

 

Ali vrijeme u kojem je bitisala Južna Slavija kao i istorija cijele Evrope, nosile su svoj izazov za takozvanu zemlju Južnih Slavena. Nije sve zavislio od nas samih, već prije svega od političkih prilika u Evropi, u kojoj je ta zemlja postojala tih sedamdeset i tri godine.

 

Južni Slaveni su imali težak istorijski period između pada Otomanskog carstva i Austro-Ugarske carevine, preko balkanskih ratova i prvog svjetskog rata. Najveću žrtvu u toku drugog svjetskog rata podnijeli su upravo Slavenski narodi i države. Jedno od najvećih zala ljudske istorije nacizam, zaustavljen je upravo na teritoriji Slavenskih država. Nacisti su zagovarali ideju nižih rasa, po kojoj su svi Slaveni morali biti robovi u njihovom novom poredku, ali je čudnije da se korijeni ovakvih teorija nalaze zapravo u ranim djelima Karla Marxa (kao i u Bizmarkovim izjavama o Slavenima), a svi Slaveni su prihvatili upravo Marksizam kao formu vladavine u svojim državama poslije pada nacizma.

 

Isto tako, poslije drugog svjetskog rata i kao pobjednice nad fašizmom, te iste Slavenske države nalaze se dugo vrijeme iza takozvane «željezne zavjese» i u totalitarnom komunističkom režimu u takozvanoj istočnoj Evropi, koja po svom ekonomskom razvoju zaostaje za ostalim dijelom takozvane zapadne Evrope.

 

Nanesen je i ogroman demografski uron Slavenskim narodima. Danas bi Slavena bilo sigurno mnogo više, a tendencija pada nataliteta u svim Slavenskim državama i dalje se nastavlja, (takozvana Bijela Kuga).

 

 

Na kraju tog istog dvadesetog vijeka, u dovoljno kratkom periodu Južni Slaveni su ponovo doživjeli zajednički i međusobni egzodus. Pad totalitarnog komunističkog režima i težak međusobni bratoubilački rat i međusobnu podjelu.

 

Ali tom istom podjelom u Evropi se pojavilo čitavih trinaest zvanično priznatih država u kojima je zvanični jezik jedan od Slavenskih jezika. Isto tako u tom kratkom periodu od nekih petnaestak godina, te iste države su se našle pred ugrozom narušavanja međunarodno priznatog suvereniteta i integriteta.

 

Podjela i separacija teritorija Slavenskih država nije nova u istorija Evrope. Ovakva praksa se dešavala i prije. Takozvane «velike sile» dijelile su između sebe Poljsku, Češku i Slovačku, Hrvatsku, Srbiju, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku. U vrijeme totalitarnog režima u socijalističkom uređenju Rusije, Belorusije i Ukrajine, došlo je do prekrajanja granica koje su razdvojile narode, porodice, slične jezike i kulture.

Takozvana zemlja Lužička Srbija skoro da i nema danas svoj identitet, mnogi u Evropi čak i ne znaju da takav narod koji je najmalobrojnijia Slavenska nacija, zapravo i postoji negdje tamo na teritoriji moderne Njemačke.

 

Na početku 21 vijeka, kada se moderni svijet zasniva na kakvim-takvim demokratskim vrijednostima i doživljava tehnički procvat, i u vrijeme kada je u Evropi čitavih trinaest država u kojima je zvanični jezik jedan od jezika iz Slavenske grupe, ne dopustimo daljnju degradaciju naših država, naših naroda, naše opšte Slavenske kulture.

 

Pružimo ruku pomirenja jedni drugima, pokažimo poštovanje i razumijevanje. Pokažimo isto tako poštovanje i razumijevanje prema svim ostalim narodima i narodnostima, religijama i konfesijama, koji žive zajedno sa nama na prostorima naših država već vijekovima.

 

Izgradimo mostove mira, ljubavi i slobode između naših naroda i svih ostalih naroda u Evropi i u cijelom svijetu, poštujući moderne demokratske vrijednosti današnjice.

 

Kroz dugu istoriju Slaveni su mijenjali i svoju vjeru. Od idolopoklonstva i vjere u množestvo bogova, Slaveni su danas monoteisti (jednobožci), katolici, prvoslavci, protestanti, muslimani, budisti, svjedioci Jehove, bogumili, starovjerci, itd..

Ova činjenica dokazuje da je moguća i zajednička ideja između svih naših religija, a to je ekumenizacija i vjera u jednoga boga. Neka nam odrednica u ovom smjeru bude stara poslovica: brat je mio, ma, koje vjere bio'.

 

Kao što smo već naglasili, Slaveni govore na sličnim jezicima, a po mnogima je to jedan te isti jezik koji se promijenio u zavisnosti od geografske teritorije na kojoj određeni Slavenski narodi žive. ( A srpski i hrvatski jezik su vjerovatno dva najbliža jezika na svijetu. To su jedina dva jezika na svijetu i isto tako jedina dva Slavenska jezika kojima nije potreban nikakav međusobni prevod, ni usmeni ni pismeni). Ako već govorimo na razumljivim jezicima, onda bismo se morali dobro razumjeti, zar ne ..

 

Ljudski je griješiti ali je ljudski i opraštati. Ne smijemo i ne trebamo zaboraviti našu prošlost ali moramo vjerovati u budućnost. Ako ne zbog nas samih, a onda u ime onih koji će doći poslije nas, u ime naših potomaka koji će čuvati i njegovati naše jezike i kulturu, koji neće izgubiti svoj, to jest naš identitet. Zbog toga moramo pokušati, jer život i onako teče dalje i nosi svoje.

 

Mi danas učinimo sve da naši potomci žive u slobodnim državama, u miru i međusobnom razumijevanju, da ljubav bude njihova odrednica i vodilja.

 

 

Južni Slaveni i ostali narodi i narodnosti na prostorima bivše Jugoslavije i tog dijela Бalkanskog poluostrva, pružimo znak mira jedni drugima. Izaberimo mir ljubav i slobodu. Ako ništa drugo, onda barem pokušajmo.

 

Slavenska unija isto tako poziva Istočne i Zapadne Slavene da podrže demokratske procese u Južnoslavenkim zemljama i da podrže integritet i suverenitet Južnoslavenskih država.

 

 

2007 godina i 13 Slavenskih država u srcu Evrope. 2007 година и тринаест Словенских држава у срцу Европе. 2007 год, тринадцать Славянских государств в сердце Европы.Year 2007 and thirteen Slavic states in the hearth of Europe.

 

 

БЕЛАРУСЬ – BELARUS BOSNA I HERCEGOVINA

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА – BOSNIA AND HERZEGOVINA БЪЛГАРИЯ – BULGARIA

HRVATSKA – CROATIA ČESKO – CZECHIA CZECH REPUBLIC ŁUŽYCA - ŁUŽICA - LUSATIA

МАКЕДОНИЈА – MACEDONIA ЦРНА ГОРА – CRNA GORA – MONTENEGRO

POLSKA – POLAND РОССИЯ – RUSSIA СРБИЈА – SRBIJA – SERBIA

SLOVENSKO – SLOVAKIA SLOVENIJA – SLOVENIA УКРАЇНА – UKRAINE

 

 

 

(српско - хрватски – ћирилица)

ДРУГА СЛОВЕНСКА ПОСЛАНИЦА

или

ДРУГА ПОСЛАНИЦА ЈУЖНИМ СЛОВЕНИМА И ОСТАЛИМА




Словенска (Културно Демократска) Унија, позива Јужне Словене као и остале народе и народности који живе на просторима бивше Југославије на покајање, помирење и међусобни опроштај.

Од самог доласка Јужних Словена на ове просторе Европе, у нашој дугој повијести било је и успона и падова као уосталом и у историји
других народа у Европи. Историја Словенских народа, а поготово Јужних Словена била је особена по многим догађајима, тешка и непредвидива. Од својих најранијих почетака, све Јужнословенске државе имале су снажан осјећај националног идентитета и самоодређености а у одређеним историјским периодима свога постојања биле су неовисне краљевине или царевине.

 

У вријеме падова, Јужни Словени су робовали вијековима другим народима и културама, као што је било у вријеме окупације наших земаља од стране Угарске, Турске, Аустро-Угарске..

На почетку двадесетог вијека, Јужни Словени су показали висок степен самосвијести одлучујући се за заједничку државу Јужних Словена, у коју није била укључена једино Бугарска као највећа Јужнословенска држава по територији.

Јужна Славија или Југославија доживјела је
своју доб од читавих 73 године. (1918-1991). Био је то доказ да је идеја заједничке државе народа блиских по језику и култури могућа.

Али вријеме у којем је битисала Јужна Славија као и историја цијеле Европе, носиле су свој изазов за такозвану земљу Јужних Словена. Није све завислио од нас самих, већ прије свега од политичких прилика у Европи у којој је та земља постојала тих седамдесет и три године.

Јужни Словени су имали тежак историјски период између пада Отоманског царства и Аустро-Угарске царевине, преко балканских ратова и првог свјетског рата. Највећу жртву у току другог свјетског рата поднијели су управо Словенски народи и државе. Једно од највећих зала људске историје нацизам, заустављен је управо на територији Словенских држава. Нацисти су заговарали идеју нижих раса, по којој су сви Словени морали бити робови у њиховом новом поредку, али је чудније да се коријени оваквих теорија налазе заправо у раним дјелима Карла Мар
xа (као и у Бизмарковим изјавама о Словенима), а сви Словени су прихватили управо Марксизам као форму владавине у својим државама послије пада нацизма.

Исто тако, послије другог свјетског рата и као побједнице над фашизмом, те исте Словенске државе налазе се дуго вријеме иза такозване «жељезне завјесе» и у тоталитарном комунистичком режиму у такозваној источној Европи, која по свом економском развоју заостаје за осталим дијелом такозване западне Европе.

Нанесен је и огроман демографски урон Словенским народима. Данас би Словена било сигурно много више, а тенденција пада наталитета у свим Словенским државама и даље се наставља, (такозвана Бијела Куга).


На крају тог истог двадесетог вијека, у довољно кратком периоду Јужни Словени су поново доживјели заједнички и међусобни егзодус. Пад тоталитарног комунистичког режима и тежак међусобни братоубилачки рат и међусобну подјелу.

Али том истом подјелом у Европи се појавило читавих тринаест званично признатих држава у којима је званични језик један од Словенских језика. Исто тако у том кратком периоду од неких петнаестак година, те исте државе су се нашле пред угрозом нарушавања међународно признатог суверенитета и интегритета.

Подјела и сепарација територија Словенских држава није нова у историја Европе. Оваква пракса се дешавала и прије. Такозване «велике силе» дијелиле су између себе Пољску, Чешку и Словачку, Хрватску, Србију, Словенију, Босну и Херцеговину, Бугарску. У вријеме тоталитарног режима у социјалистичком уређењу Русије, Бјелорусије и Украјине, дошло је до прекрајања граница које су раздвојиле народе, породице, сличне језике и културе.
Такозвана земља Лужичка Србија скоро да и нема данас свој идентитет, многи у Европи чак и не знају да такав народ који је најмалобројнијиа Словенска нација, заправо и постоји негдје тамо на територији модерне Њемачке.

На почетку 21 вијека, када се модерни свијет заснива на каквим-таквим демократским вриједностима и доживљава технички процват, и у вријеме када је у Европи читавих тринаест држава у којима је званични језик један од језика из Словенске групе, не допустимо даљњу деградацију наших држава, наших народа, наше опште Словенске културе.

Пружимо руку помирења једни другима, покажимо поштовање и разумијевање. П
окажимо исто тако поштовање и пазумијевање према свим осталим народима и народностима, религијама и конфесијама, који живе заједно са нама на просторима наших држава већ вијековима.

Изградимо мостове мира, љубави и слободе између наших народа и свих осталих народа у Европи и у цијелом свијету, поштујући модерне демократске вриједности данашњице.

Кроз дугу историју Словени су мијењали и своју вјеру. Од идолопоклонства и вјере у множество богова, Словени су данас монотеисти (једнобожци), католици, првославци, протестанти, муслимани, будисти, свједиоци Јехове, богумили, старовјерци, итд..
Ова чињеница доказује да је могућа и заједничка идеја између свих наших религија, а то је Екуменизација и вјера у једнога бога. Нека нам одредница у овом смјеру буде стара пословица:
'брат је мио, ма, које вјере био'.

Као што смо већ нагласили, Сл
oвени говоре на сличним језицима, а по многима је то један те исти језик који се промијенио у зависности од географске територије на којој одређени Слoвенски народи живе. ( А Српски и Хрватски језик су вјероватно два најближа језика на свијету. То су једина два језика на свијету, и исто тако једина два Слoвенска језика којима није потребан никакав међусобни превод, ни усмени ни писмени). Ако већ говоримо на разумљивим језицима, онда бисмо се морали добро разумјети, зар не ..

Људски је гријешити али је људски и опраштати. Не смијемо и не требамо заборавити нашу прошлост али морамо вјеровати у будућност. Ако не због нас самих, а онда у име оних који ће доћи послије нас, у име наших потомака који ће чувати и његовати наше језике и културу, који неће изгубити свој, то јест наш идентитет. Због тога морамо покушати, јер живот и онако тече даље и носи своје.

Ми данас учинимо све да наши потомци живе у слободним државама, у миру и међусобном разумијевању, да љубав буде њихова одредница и водиља.


Јужни Сл
oвени и остали народи и народности на просторима бивше Југославије и тог дијела Балканског полуострва, пружимо знак мира једни другима. Изаберимо мир љубав и слободу. Ако ништа друго, онда барем покушајмо.

 

Словенска Унија исто тако позива Источне и Западне Словене да подрже демократске реформе у Јужнословенским земљама и да подрже интегритет и суверенитет Јужнословенских држава.

 

<< back to slavia-slavialand5.tripod.com

forward to slavia-slavialand6.tripod.com >>